-
-
KRIT – ANALIPSI: Letovanje
Odluka ipak pada na Krit, jer ako izuzmem najprostiju stvar, da prosečan Srbin nije u mogućnosti da priušti sebi daleko putovanje… Leto je na izmaku…vreme za još jedan odmor i još jedno putovanje. Međutim kako se leto bliži kraju vreme je za brze odluke, što ne obećava puno. Odluka pada na Krit, jer ako izuzmem najprostiju stvar, da prosečan Srbin nije u mogućnosti da priušti sebi daleko putovanje pogotovo ne preko noći, a da druga polovina septembra u Evropi ne obećava puno sunca u to vreme, a moja želja je upravo da leto i doživljaj leta produžim bar za vreme trajanja odmora, onda je izbor logičan. Ako na to dodam,…
-
Norveška – Hemnesberget
Dođe tako vreme godišnjeg odmora a da nismo uvek u mogućnosti da priuštimo neku tropsku destinaciju. Ipak, ako u sebi nosimo bar malo avanturuističkog duha trudimo se da piuštimo makar nešto novo. Moj izbor ovog puta bila je Norveška i to severniji deo. Neću obrazlagati svoje razloge zašto bas Norveška ali ću se potruditi da prenesem neke svoje utiske ukoliko neko poželi ili prosto treba da putuje tamo. Ceo članak pročitajte na sajtu KoZnaZna…
-
Psihologija
Psihologija je naučna disciplina koja se bavi sistematskim proučavanjem psihičkog života (procesa i osobina) ljudi i životinja. Saznanja psihologije počivaju na sve vrste podataka. Na podacima dobijenim posmatranjem ponašanja (tzv. objektivni podaci) i podacima neposrednog iskustva (tzv. subjektivni podaci) dobijenim samoposmatranjem (introspekcijom). Proučava individualna i grupna ponašanja. Sama reč psihologija potiče od grčkih reči psyha i logos i doslovno znači „nauka o duši“. Tokom istorije, još od antičkog doba, psihologija je bila grana filozofije, da bi u XVIII i XIX veku, započela svoj „vlastiti put“ kao nezavisna naučna disciplina. Psihologija se kao naučna disciplina zvanično počela računati 1879. kada je nemački filozof i psiholog Vilhelm Vunt u Lajpcigu osnovao Prvu…
-
Mural
Mural ili zidno slikarstvo označava monumentalnu kompoziciju urađenu na zidu, tavanici ili nekoj drugoj velikoj permanentnoj zidanoj površini, kao njen integralni deo. Ova umetnička kompozicija u sebi objedinjava opšte elemente slike, i elemente arhitekture. Sama izrada zidne slike, odnosno murala, zavisi od sastava podloge uz koju je vezana odgovarajućom tehnikom, dok na kompoziciju i raspored elemenata utiče prostor čije dimenzije namjeću i dimenzije same zidne slike. Zidne slike, odnosno murali mogu biti izuzetno velike velike, pa u svojoj dekorativnoj, narativnoj ili memorijalnoj funkciji najčešće poprimaju monumentalni karakter. Najčešće se na ovaj način oslikavaju fasade zgrada ili velike zidne površine unutar prostorija (aule, stepeništa i sl). U širem smislu pojam „mural“…
